Koreni tanga u Beogradu

Tango koreni u Beogradu

– izvod iz knjige „Beograd u sećanjima 1919-1929“

„Škole igranja”
“Odmah posle prvog svetskog rata u zabavni život Beograđana uvode se nove igre, ne može se reći „okretne“ za razliku od narodnih, nego bolje „moderne“. One brzo osvajaju mlađi svet. Za ondašnja svatanja bile su prilično ekscentrične, možda i zato što nisu ličile na polke i valcere.

Pošto nije bilo mogućnosti da se drugačije nauče moderne igre, počinju da se otvaraju škole igranja. Među prvima je reklamirao svoj studio Petar Stojić. Zatim su došli Rozenberg, Raša Milutinović, Stajić i mnogi drugi….

…Interesantno je da su igranje učili i mladi i stariji. Ovi poslednji su bili najčešće oni kojima je mladost prošla u ratovima.

U Beogradu se moderne igre pojavljuju otprilike ovim redom. Prvo je bio vanstep . Igranje je ličilo na šetnju po taktu marša, sa nešto malo figura. Fokstrot se igrao u mestu cupkanjem. Šimi se nije mnogo razlikovao od fokstrota , samo se više mrdalo petama. Vals Boston je za kratko uspeo da potisne valcer. Ipak je brzo zaboravljen, a valcer je ostao do danas. Tango je u početku igran sa mnogo figura, pa je to delovalo ekscentrično, ali ne i otmeno. Tango je najviše „reklamirao“ Rudolf Valentino. Igrao ga je savršeno u jednom filmu. Brzo je tango pretrpeo korekciju i tako stilizovan ostao do danas……“